beats by dre cheap

"Bilo je dana i noći kad sam razmišljao da se objesim o vodokotlić." - Ajzi.

Dosta je. Željela sam samo da spustim svoje tijelo na krevet i da se riješim mentalne i duševne boli uzrokovane Crnim.. Crni. Moj demončić. Jako dobro se mi poznajemo, o, da. Majku li mu. Nije tu, danima ga nema, ali kad je tu, nemoćna sam, nisam više ona "nesalomljiva", nisam više toliko jaka, samo šutim i gledam, a ništa ne vidim, oko mene je sve crno, samo osjećam jaku prisutnost tog crnog zla koje me davi. Znaš, čudno mi je otkako ga nema. Baš mi čudno, otjerala sam ga. Imala sam mu*a se suprotstaviti nečemu takvom tamo gdje je najopasnije - u snu. Kažu da, ako u snu ti se nešto desi, nećeš se probudit, tipa, ako sanjaš da padaš i ako padneš, gotovo ti je. Ili ako te zove neko (s druge strane svijeta) da kreneš s njim, ti odeš, gotovo je. A ja sam se tamo suprotstavila svom demonu. Zajeban li je taj lik.. Neke oči, čudne baš ima. Crvene, crne, Bog sami zna, ali kad je tu, ne mogu ni da vrištim. Kao da mi je nešto začepilo glasne žice, neka otrovna masa i ne može da nestane. I prokleto sam mrzila tu nemoć, tu slabost koju mi je Crni davao kad je tu. Zar ja koju nikad ništa nije moglo da slomi? Zar ja koja sam uvijek kontrolisala situaciju i gazila sve pred sobom? Eh.. Baš sinoć, čekam, u 3 se probudila, čekam ga. Znala sam da sam se zato probudila, ne bih inače. Uvijek je to otprilike bio njegov sat, i govorim tako: "Majku ti, pojavi se.". Nema ga. Nema kopileta, vidio s kim se kači. I bolje je što ga nema. BOLJE JE ŠTO TE NEMA SERONJO!

Mjesec i noć će vječno pripadati jedno drugome.
http://frozzica.blogger.ba
10/07/2014 17:26